Voćarstvo
Efikasnost zeolita se posebno manifestuje kod obojenog voća,prilikom polivanja “kap po kap“ ili klasičnog polivanja,zato što zadržava vlagu 3-4 puta duže nego obična zemlja zahvaljujući svojoj šupljikavoj strukturi. Voda u zimskom periodu u porama zeolita ne zamrzava se ni kod snižavanja temperature i do -20C, što omogućava otpornost osetljivih biljaka na mraz.
Kod obojenog voća preporučuje se po jednoj jami 200-500 gr,a kod ostalog zasada i do 1kg u zavisnosti od toga da li je u pitanju plantažni ili već postojeći klasičan zasad.
Kod rasađivanja novih kultura stavlja se na dno i po obodu jame,neposredno pored žilica i prekriva zemljom. Kod već zasađenih voćaka stavlja se takođe po obodu korena malim otkopavanjem.
Veća količina zeolita veći uspeh, nema nikakvih ograničenja.
Vinogradarstvo
Uloga zeolita u vinogradarstvu ogleda se u proizvodnji loznih kalemova,gde doprinosi boljem prijemu kalemova i dobijanju većeg broja kalemova prve klase.
Količina koja se dodaje u brazde je 0,6 kg/m2.
Takođe se koristi i pri zasadu vinove loze,što doprinosi boljem prijemu ,rastu i razvijanju lastera,kao i dobijanju roda već u drugoj godini.
Dodaje se u količini 0,5 kg po sadnom mestu.
Koristi se i za redovnu proizvodnju grožđa kao dodatak uz đubrivo i druge meliorante koji se dodaju u brazde,a optimalna količina zeolita je 0,4 kg/m2. Njegovom primenom povećava se prinos grožđa kao i kvalitet,što je naručito važno kod sorti od kojih se proizvodi vino.
